Mi o njima / Marko Pavlović

JAPAN ZA POČETNIKE

Tatami i ritual kupanja

Većina japanskih porodica pripada srednjoj klasi, a prema statističkim podacima svaka familija ima bar jedan automobil

Tokio, Hirošima

Prolazeći poslednjih desetak godina kroz zla vremena krize i izolacije zaboravili smo kako izgleda biti srdačno primljen gost u nekoj stranoj zemlji, ali i dočekati strance u našoj domovini na način zbog kojeg nas je dugo pratio glas izuzetno gostoljubivog naroda.

Zahvaljujući japanskoj vladi grupa od 18 mladih iz zemalja jugoistočne Evrope, odnosno iz Hrvatske, BiH, Makedonije, Albanije, Bugarske, Rumunije i SCG, boravila je krajem oktobra u Zemlji izlazećeg sunca gde je u kratkom roku imala priliku da se upozna sa osnovama japanske kulture, istorije, politike, ekonomije i uopšte japanskim načinom života. Za tih 12 dana, svakako, nije moglo da se vidi i nauči sve što ova neverovatna zemlja pruža, ali je bilo dovoljno vremena da se uspostave neka nova prijateljstva i izgrade odnosi koji će u budućnosti, verovatno, još čvršće povezivati ove udaljene krajeve sveta.

U gostima kod porodice Okano

Boraveći u Hirošimi, u jednom od najtragičnijih simbola ljudskog ludila, mogli smo da se uverimo u vitalnost japanskog naroda i upoznamo sa njihovim veličanstvenim odnosom prema životu. U ovom milionskom gradu u kome nema zgrade starije od 58 godina domaćini su mi bili Akira i Ćijoko Okano. Gospođa Okano rođena je u Hirošimi, gde je i odrasla, dok je njen muž iz okoline ovog grada, inače poznatog i po tome što se u njemu nalazi sedište auto-giganta "Mazde". Prva atomska bomba na svetu eksplodirala je 6. avgusta 1945. godine na oko 500 metara iznad samog centra grada, a dugo godina posle ovog događaja preživeli stanovnici Hirošime i oni koji su se doselili tu posle rata doživljavali su izvesnu diskriminaciju od strane građana iz drugih delova Japana, jer su mnogi zazirali od stupanja u brak sa njima zbog mogućih posledica radioaktivnog zračenja.

Akira i Ćijoko Okano su, kako to već dolikuje Japancima, strpljivo i marljivo gradili svoj mali svet prevazilazeći uspešno svakodnevne poteškoće. Danas su ponosni roditelji dvojice diplomiranih tehnologa, koji već nekoliko godina žive u Tokiju, a oni za to vreme polako privode kraju svoj radni vek, spremajući se potom da krenu na put van Japana i u obilazak drugih zemalja u nadi da će stići i do Srbije.

Iako se tipična japanska porodica u posleratnom periodu u suštini dosta promenila i muž više nije apsolutni "bog u kući", neke tradicionalne vrednosti su i dalje sačuvane. Od njega se i dalje očekuje da osigura materijalnu bezbednost za porodicu, dok je žena ta koja će se posvetiti održavanju kuće i podizanju dece. Zahvaljujući neverovatnom ekonomskom rastu u drugoj polovini prošlog veka većina japanskih porodica pripada srednjoj klasi, a prema statističkim podacima svaka familija ima bar jedan automobil. Brak je i dalje u Japanu institucija koja se vrlo ozbiljno shvata, pa prema podacima iz 1998. godine na hiljadu ljudi dođe 1,94 razvoda, što je ipak porast u odnosu na 0, 93 koliko ih je bilo u proseku 1970. godine.

Tradicionalno i moderno

Porodica Okano živi u širem centru Hirošime na poslednjem spratu četvorospratnice koja je u njihovom vlasništvu. Stan je kombinacija tradicionalnog japanskog i zapadnog stila stanovanja. Spavaće sobe predstavljaju sponu sa tradicionalnim i u njima se spava na tatamiju, odnosno na prostirci na podu, dok su kuhinja, trpezarija i dnevna soba prilagođeni zapadnom modelu življenja.

Obavezno je izuvanje na ulasku u stan i oblačenje papuča u kojima ne sme da se ulazi u spavaće sobe, odnosno da se staje na tatami. Većina vrata u japanskim domovima su klizna, a pojedine sobe su opremljene i tradicionalnim papirnim, paravanskim zidovima ukrašeni tipičnim japanskim šarama. Inače, jedan od najvećih proizvođača nameštaja i opreme za domaćinstvo u Japanu je "Panasonic", koji je na ovim prostorima poznat isključivo po tehničkim uređajima.

Ono što je najneobičnije za svakog gosta japanske porodice, a koji dolazi sa nekih drugih meridijana, jeste korišćenje kupatila. U svakom japanskom domaćinstvu su WC i kupatilo odvojeni, jer kupanje predstavlja poseban ritual i zahteva određene uslove. Taj ritual počinje tako što se prvo ulazi u kadu punu tople vode. Potom se van kade obavlja sapunanje, ribanje i ispiranje na tušu koji se nalazi pored kade i na kraju sledi povratak u istu toplu vodu, kako bi se pospešila cirkulacija. Običaj je da istu vodu iz kade, radi uštede, koriste svi članovi domaćinstva i zato je strogo "zabranjeno" da se u nju ulazi nasapunjan. Međutim, u gradovima poput Tokija, gde život funkcioniše mnogo brže nego u tradicionalnim sredinama, mladi uglavnom primenjuju zapadni način brzog tuširanja.

"Radiše" već 13 vekova

Svojevremeno su arheolozi u blizini Hirošime pronašli tablice koje potiču iz 8. veka, a na kojima je pisalo "... počni da radiš pre no što svane, a završi kada se pojavi mesec na nebu... ", što ukazuje na korene čuvene japanske marljivosti i predanosti poslu. Gospodin Okano trenutno radi za firmu koja se bavi distribucijom navigacione opreme za automobile i kaže da godišnje ima 105 slobodnih dana. Prilično iznenađujući podatak za pripadnika nacije za koju je poznato da radi "od danas do sutra". Usledilo je i pojašnjenje.

Okano-san u tu brojku od 105 slobodnih dana ubraja sve nedelje i one subote koje ne radi, državne praznike i godišnji odmor. A letnji godišnji odmor mu je tri dana, dok najduže odsustvovanje sa posla ima za Novu godinu, kada ne radi punih pet dana.

Marko R. Pavlović